Solarna elektrana “DeLasol” je najveća u Srbiji i primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja i životnu sredinu. Naš zadatak kao države, na kome intenzivno radimo i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, jeste da stvaramo uslove da se grade nove elektrane iz obnovljivih izvora energije, a da istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

 ”Postavili smo 17.980 najsavremenijih bifacijalnih panela. U naredne dve godine u planu je izgradnja još četiri solarne elektrane, jedna od njih takođe će se nalaziti na području opštine Lapovo. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo Republici Srbiji i da ostvarimo zacrtan cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora”, rekao je Miloš Kostić koji se zahvalio na podršci resornom Ministarstvu, Elektrodistribuciji, opštini Lapovo i ProCredit banci.

 Zahvaljujući kompaniji “Delasol”, Lapovo postaje centar zelene energije, a ono što me posebno raduje jeste nastavak projekta, odnosno izgradnja još jedne solarne elektrane. Administracija naše opštine se pokazala kao dobar partner, građevinsku dozvolu i ostale dozvole potrebne za početak radova izdali smo u zakonskom roku.”

 Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke kaže da već 10 godina traje uspešna poslovna saradnja sa kompanijom MT-KOMEX na projektima iz domena održivih izvora energije.

 Izgradnja elektrane “DeLasol” poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW.

 Za izgradnju ove solarne eletrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli postavljeni su na specijalno napravljenoj konstrukciji koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

 Radovi na izgradnji solarne elektrane “DeLasol” počeli su 07.09 2022. i trajali do 30.03. ove godine.

The post Počela sa radom solarna elekrana sa 17.980 panela u Lapovu appeared first on Automatika.rs.

 Siemens je pre nekoliko godina koncept Industrije 4.0 prepoznao kao šansu da se prilagodi dinamičnim promenama globalne digitalizacije i da kao sistem velikih razmera postavi primer reorganizacije konglomerata, pa samim tim i tehnološke industrije u celini.

 „Na vreme smo prepoznali da se biznis okruženje menja i doneli odluku – da upotrebim prigodnu metaforu – da ogroman teretni brod pretvorimo u flotu više manjih, bržih, brodova koji će moći efikasnije da prate dinamične promene na tržištu. To ukratko znači da smo Siemens poslovanje postavili kroz više zasebnih kompanija, međusobno povezanih našim inovativnim rešenjima, a koje mogu najbolje i najodrživije da odgovore na različite potrebe tržišta u različitim oblastima“, istakla je direktorka kompanije Siemens Srbija, Medeja Lončar, dodavši da je značajan deo kompanijskog portfolija u softverskim rešenjima, jer je tokom poslednjih 10 godina Siemens uložio više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija. Neke od njih, imaju svoje timove i u Srbiji, što najbolje potvrđuje značaj kvalitetnih i stručnih lokalnih kadrova.

 Koliko je bitno za portfolio kompanije da ide u korak sa vremenom, toliko je to bitno i za njene zaposlene jer veštine od juče nisu veštine za sutra. Zahvaljujući tzv. growth mindset-u, sa svešću da su promene jedina konstanta, Siemens usavršavanje svojih zaposlenih uvek orijentiše ka ideji celo-životnog učenja, kako kroz stalnu nadogradnju znanja i veština, tako i kroz reskilling postojećih kadrova.

 Između ostalog i zbog toga Industrija 4.0 praktično predstavlja industriju bez granica, omogućenu održivom digitalnom proizvodnjom. Održiva proizvodnja ima višestruke benefite, od inovativnih proizvoda, preko smanjenja troškova, do značajne redukcije negativnog ekološkog uticaja, što sve zajedno doprinosi stvaranju uspešnih modela poslovanja u okviru cirkularne ekonomije. Zato je jedan od strateških prioriteta Siemensa kreiranje takvih savremenih, inovativnih, „tehnologija sa svrhom“, koje recimo mogu individualizovati medicinu, sprovesti energetsku optimizaciju, obezbediti pametne infrastrukture i sl. Ovakvi primeri mogu se pronaći i u Srbiji, gde postoje vrlo uspešne primene Siemens digitalnih rešenja u industriji hrane i pića, hemijskoj industriji, procesuiranju industrijskih i otpadnih voda i drugim sferama lokalne proizvodnje.

The post Kopaonik Biznis Forum – Fokus na temu održivosti appeared first on Automatika.rs.

 Skupština opštine Žabalj usvojila je Odluku o izradi planova detaljne regulacije za izgradnju solarne fotonaponske elektrane PV Power Plant i Odluku o izradi plana detaljne regulacije za priključni dalekovod 110 kV, koji će isporučivati u mrežu električnu energiju koju ova elektrana proizvede.

 Operator prenosnog sistema električne energije AD Elektromreža Srbije usvojila je studiju priključenja fotonaponske elektrane na mrežu, čime su se stekli uslovi za dalju realizaciju projekta.

 Nakon izrade projektne tehničke dokumentacije i pribavljanja neophodnih dozvola, i uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine, početak izgradnje solarne elektrane planira se za 2025.godinu, kada se očekuje i priključenje na mrežu i puštanje u rad.

Kompanija WV International Emergy radi na projektima vetroparkova od ukupno 800 MW u Pančevu i Alibunaru

 „Veoma nam je drago što smo napravili prvi uspešan korak u razvijanju naše prve fotonaponske elektrane u Srbiji. Nakon pretežnog bavljenja vetroelektranama prethodnih godina, ulazak u sektor solarne energije za nas je bio izazov, ali imajući u vidu da Republika Srbija obezbeđuje stabilan okvir za investicije u zelenu energiju, i da je donošenjem paketa energetskih zakona potvrdila posvećenost ostvarivanju ciljeva energetske tranzicije i Zelene agende, naša grupacija je odlučila da nastavi da ulaže u Srbiji i diverzifikuje svoj portfolio,“ istakla je Neda Lazendić, direktorka za Srbiju u WV International Emergy.

The post Opština Žabalj dobija solarnu elektranu kapaciteta 80MW appeared first on Automatika.rs.

 Uz Perovskite sprej, za samo 5 minuta možete pretvorite bilo koju površinu iz vašeg domaćinstva u solarni panel! Antropogena emisija gasova sa efektom staklene bašte uzima maha, ali u toku je globalna trka za pronalaženjem novih načina za povećanje efikasnosti solarnih ćelija.

 Poslednjih nekoliko godina svedočimo neverovatnom padu cena solarnih panela, koji je učinio da energija dobijena od Sunca sada bude cenovno konkurentna onoj koja se dobija sagorevanjem uglja. Međutim, napreci na polju efikasnosti, iako značajni, nisu ispratili taj tempo.

 Kako bi solarna enegija u budućnosti postala jedan od dominantih izvora energije neophodno je da se poveća i efikasnost, i zato inženjeri i naučnici širom sveta rade na tom zadatku.

 Veoma uzbudljive vesti u poslednje vreme stižu nam od istraživača i kompanija koje koriste materijal pod nazivom perovskit, poluprovodnik čijom bi primenom efikasnost solarnih panela mogla da bude gotovo duplo veća nego što je danas.

The post Visokoefikasne solarne ćelije u spreju Perovskite appeared first on Automatika.rs.

Šefovi država i vlada Evropske unije složili su se kako će nuklearna energija biti prepoznata kao način borbe protiv klimatskih promena.

The post Nuklearna energija kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena? appeared first on Automatika.rs.

 Takođe, prema izvorima Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da će ova zemlja proizvoditi čak 21 GW energije više između 2019. i 2024.godine, dostižući ukupno snagu oko 63 GW. Jedine četiri evropske zemlje, za koje se predviđa da će imati veći kapacitet obnovljivih izvora energije od Turske u 2024.godini jesu Nemačka, Francuska, Španija i Italija.

 Turski solarni kapacitet povećaće se za oko 198% – 10GW do 2024.godine, od čega će 3,7 GW doći iz distributivnih sistema, odnosno sa krovova. Ova država je na kraju 2018. godine imala kapacitet da proizvede 5,1 GW putem solarnih sistema, od čega je svega 0,5 GW dolazilo iz distributivnih sistema.

Kapacitet vetroelektrana u Turskoj će značajno doprineti ukupnom rastu, sa predviđenim porastom sa 5,9 GW na 12,9 GW do 2024. godine. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o Turskoj u pogledu širenja EU, država je ostvarila dobar napredak u sektoru obnovljivih izvora energije, kao i energetske efikasnosti.

 Na globalnom nivou, energija iz obnovljivih izvora doživeće porast od 50% što iznosi 1,200 GW i ukupno će se proizvoditi 3,700 GW do 2024. godine. Ovom porastu doprineće, kao glavni pokretači rasta, solarne fotonaponske instalacije na kućama, zgradama, fabrikama… navodi IEA.

 Na kraju 2018. godine ukupan obnovljivi kapacitet na svetu bio je nešto preko 2500 GW. Kina nastavlja da nosi titulu svetskog lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, sa projektovanim porastom od 730 GW na kraju 2018.godine, dok 1,219 GW se očekuje do kraja 2024.godine. Iza nje dolaze SAD, sa porastom od 411 GW, zatim Indija sa 235 GW.

The post Turska povećava kapacitete OIZ i plasira se na 5.mesto u Evropi appeared first on Automatika.rs.

 Island na primer, svakako nije zemlja koja je blagoslovena sa puno vetra ili sunca, te nije nimalo lako prikupiti energiju iz ova dva izvora, a opet 100% električne energije koja se troši u ovoj zemlji dolazi upravo iz obnovljivih izvora. Ne 30% do 2025. poput SAD-a, ni 23,5% do 2020. godine kao Australija, nego čitavih 100% već sada!

 Grejanje i klimatizacija kuća i poslovnih objekata: Podstaknuto je geotermalnom energijom. Električne utičnice koje napajaju frižidere, zamrzivače, računare, televizore pokrivene su iz električne energije stvorene u hidroelektranama. Međutim, Island nije jedina zemlja na svetu koja je ”100% zelena”.

 Kosta Rika, Albanija, Etiopija, Paragvaj, Zambija, Norveška. Električna energija proizvedena u ovim državama ili je 100% iz obnovljviih izvora, ili tek koji procenat manje.

 Ovo je značajan napredak za ceo svet, i ove zemlje na ovaj način podstiču očuvanje svih dragocenih ekosistema. Ali za neke zemlje, ova priča je još uvek nemoguća, poput SAD-a i Velike Britanije. Interesantan je primer Australije, koja ima novac za ulaganje, bogata je prirodnim resursima za obnovljive izvore, a opet proizvodi svega 15% od ukupne potrošnje. Ovo je jedan od mnogih razloga, zašto je električna energija u Australiji sada skuplja, manje pouzdana i štetnija za životnu sredinu nego ikada.

Leto je tu!

 Prikupljena energija iz solarnih izvora u poslednje četiri decenije, doživela je eksponencijalni rast, od čak 37% godišnje. Ovo treba da su odlične vesti, pogotovo za Australiju, zemlju, koja je veoma bogata solarnim potencijalom, a neki je zbog toga nazivaju Saudijskom Arabijom solarne energije. Nemačka je lider u solarnoj energiji, država daje subvencije stanovnicima koji se odluče da solarne panele postave na krovove kuća i javnih objekata. Pored ovoga, postoje i solarne farme gde ogromni paneli zauzimaju veliki deo zemljišta, apsorbuju sunčevu svetlost i prenose energiju na električnu mrežu. Nemačka proizvodi oko 41GW solarne energije godišnje.

 Trenutno, vetrena energija više doprinosi i stvara električne energije nego solarna. Vetroelektrane funkcionišu na sličan način. Vetrenjače su postavljenje u pravcu u kom duva vetar ili u suprotnom pravcu, vetar okreće turbine, koje su povezane sa rotorom koji je spojen sa generatorom agregata. Kako se rotiraju turbine, generiše se električna energija. Ova energija ili se šalje direktno na električnu mrežu, ili se čuva u akomulatorima, iako je čuvanje velike količine energije izuzetno skupo.

Ispod površine mora

 Kada su dani oblačni i mirni, bez vetra, na snagu stupaju hidroelektrane. Energija se iz vode generiše uglavnom putem brana. Voda iz reka sprovodi se kroz tunele do brana, gde probija kroz turbine, smeštene u elektrani, brzim okretanjem turbina stvara se električna energija. Australija dobija 7% energije iz obnovljvih izvora upravo iz hidroelektrana. Najnoviji trend skladištenja enegije dobijene iz hidroelektrana jeste ”pumped hydro” tehnologija. Voda se pumpa iz donjeg u gornji rezervoar, gde se skladište ogromne količine. Kada se javi potreba za električnom energijom, otvore se otvori rezervoara, voda prostruji kroz turbine i stvara se električna enegija. Ovaj način skladišenja energije, mnogo je jeftiniji od skladištenja u regularnim akumulatorima.

Turbine u pokretu

 Danas, Island dobija preko 25% obnovljive energije iz geotermalnih izvora, a neprecenjivih 75% od hidroelektrana. To se svakako nije desilo preko noći. Prva hidrelektrana na Islandu izgrađena je još davne 1904. godine, još nekoliko njih sagrađeno je u narednih par godina, ali to su bili relativno mali projekti koje su izgradili preduzetnici poljoprivrednici i lokalni tehničari. Tek 1947. godine, preko 40 godina kasnije, vlada je počela ozbiljno da shvata ovu priču. Nacionalna elektroprivreda Landsvirkjun osnovana je 1965. godine, i tada su hidroelektrane počele da grade temelj, za ovu situaciju u kojoj se Island danas nalazi.

 Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno. Danas, najveća islandska hidroelektrana Karahnjukar kreira oko 4,600 GW/h energije godišnje. Ukupno, islandske hidrelektrane generišu otprlike 13,65 TW/h godišnje, kažu iz Međunarodnog udruženja hidroelektrana.

 Što se tiče Norveške, ona dobija više od 90% energije iz hidroelektrana. Druge zemlje kao što su Brazil, Kanada i Novi Zeland veoma uspešno upotrebljavaju svoj hidropotencijal a tokom suše koriste druge obnovljive izvore energije.

 A sta je sa Srbijom? U termoelektranama se proizvede oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 odsto dobija iz 16 hidroelektrana.

  Mislimo da to kod nas može dosta bolje!

The post Ako Island može dobiti svu svoju električnu energiju iz obnovljivih izvora, zašto ne mogu svi drugi? appeared first on Automatika.rs.

Okeani u SAD će biti pokriveniji vetrenjačama

 Sad već davne 2010.godine, električna enegija koja je proizvedena putem vetroelektrana na evropskoj obali koštala je oko 17 centi po kW/h, bila je duplo skuplja od gasa i uglja. Cena je zatim pala na oko 13 centi prošle, 2017, godine. Međutim, sklapanjem određenih ugovora Nemačke i Holandije, ova cena je danad spala čak i do 6 centi.

 Šta je dovelo do tolikog pada? Brojni faktori svakako. Vetroturbinske lopatice traju duže, neki podaci pokazuju, čak duplo duže nego oni koji su se proizvodili 2000-tih godina. Ove lopatice se danas proizvode dužine jednog fudbalskog terena (oko 270 stopa) a proizvode i do 8 megavata energije. Dodatna dužina lopatice omogućuje generisanje veće količine energije, pored toga, turbine vetrogeneratora postale su pouzdanije. Što se tiče SAD, u američkom energetskom odseku već je predviđeno da će vetroelektrane koje budu smeštene uz okeansku obalu, proizvoditi 7% ukupne energije do 2050. godine. Ryian Zinke, direktor ovog odseka, istakao je ovaj izvor energije kao ključ za postizanje američke energetske dominacije.

Kina i Indija stoje kao glavni igrači iza velikog proširenja proizvodnje solarne energije

 Najveće solarne projekte u svetu sada izrađuju Kina i Indija. Neki od najvećih projekata su ”Tengger Desert Solar Park”, ”Datong Solar Power Top Runner Base”, ‘Yanchi Ningxia Solar Park” što se tiče Kine, kao i ”Kurnool Ultra Mega Solar Park”, ”Adani Kamuthi Solar Plant” što se tiče Indije. Od ukupnih 98 gigavata solarne energije koja se proizvela u svetu prošle godine, Kina je zaslužna za neverovatnih 53 prema podacima iz IEEF-a.

Potpuno napajanje energijom dobijenom iz solarnih izvora

 Naučnici sada objavljuju novu studiju koja maksimalno demantuje staru, koja tvrdi da je napajanje jedne zemlje u potpunosti iz obnovljivih izvora energije nemoguće.

 Kriterijumi izvodljivosti koje su autori naveli jesu važni, ali se takođe lako rešavaju uz niske ekonomske troškove, a pritom ne utiču na glavne zaključke revidiranih studija i svakako ne utiču na njihovu tehničku izvodljivost. Nuklearna snaga, koju su autori pozitivno procenili negde drugde, suočava se sa problemima izvodljivosti, kao što su ograničenost uranijumskih resursa i oslanjanje na neproverene tehnologije u srednjoročnom i dugoročnom periodu. Energetski sistemi bazirani na obnovljivim izvorima, s druge strane, nisu samo izvodljivi, već i ekonomski održivi i svake godine se smanjuju troškove. Izrazito povećanje troškova i smanjenje resursa je znak nukrealne tehnolgoije danas.

 Takođe, da je zaista nemoguće da se zemlja napaja samo iz obnovljivih izvora, Island ne bi postojao.

The post Neke od analiza vezanih za zelenu energiju i njeno eksploatisanje appeared first on Automatika.rs.

 Enel ima za cilj da proceni tržište za prodaju električne energije ”rudarima” bitcoin-a i drugih digitalnih valuta, koje zahtevaju velike količine energije za obnavljanje proračuna, potrebnih za potvrđivanje transakcija.

 Potražnja električne energije za ”rudarenje” bitcoin-a porasla je na 20,5 TWh/godišnje tokom 2017. godine, prema zvaničnom izveštaju Bloomberg New Energy Finance-a. Što se više bitcoin-a stvara, to se povećava i potreba za električnom energijom. Oko ove energije bore se sa preko 3 miliona američkih domaćinstava koje se koriste Enelovom energijom.

 Cela ova priča navela je kompanije širom sveta poput Enela, da se zapitaju, da li im zaista kompanije koji se bave kripto valutama mogu postati ključni kupci za kupovinu viška kapaciteta prikupljenih vetrenom, solarnom energijom i putem hidroelektričnih postrojenja.

 Envion je prikupio $100 miliona dolara tokom jednomesečne crowdfunding kampanje za izgradnju mreže prenosivih digitalnih valutnih jedinica, koje će biti dizajnirane tako da se direktno priključe na vetroelektrane, solarne farme i druge instalacije koje prikupljaju energiju iz obnovljivih izvora. Ovim razvojem će moći da pokreću i premeštaju svoje operacije na lokacije gde je sama energija najjeftinija.

The post Italijanska kompanija, Enel, prodaje zelenu energiju rudarima kriptovaluta appeared first on Automatika.rs.

 Instalacije solarnih panela širom sveta, u znatnom su porastu, prvenstveno zahvaljujući sniženju troškova montaže i održavanja, koji su se smanjili u proseku za neverovatnih 90%, čineći je najjeftinijom električnom energijom u mnogim delovima sveta.

 Ovaj novi izum, prikazan je u laboratoriji na kineskom univerzitetu Soochow. Dva prozirna sloja polimera stavljaju se na solarnu fotonaponsku ćeliju. Kada kišne kapljice padnu na slojeve, a zatim se odbace, trenje generiše statičko napajanje električnom energijom.

 Naučnici sa Soochow univerziteta neprekidno rade na unapređivanju samih solarnih panela. Uređaj postaje sve laganiji, a u budućnosti će se bazirati na njihovo integrisanje u mobilne i fleksibilne uređaje, kao što je na primer, elektronska odeća. Ono na čemu treba najviše raditi, jeste efikasnost izlazne snage, zbog praktične primene. Da bi ovi uređaji krenuli masovno da se proizvode, moraju obezbeđivati više električne energije. Naučnici su čak pokušali da uklope i vetrenu energiju u priču solarnih panela, ali  za sada je voda i Sunceva energija dobra kombinacija! Očekuje se u budućnosti da snaga vetra bude najefikasniji dopunski izvor energije kod fotonaponskih panela.

 Na ovom kineskom univerzitetu se uveliko radi na velikom broju istraživanja koja imaju cilja da zelenu energiju učine još isplativijom i čistijom. Tu nam dolaze i inovacije u samom dizajnu solarnih panela uključuju korišćenje mineral-perovskita kao fleksibilnog i efikasnog materijala, koristeći takozvane ”kvantne tačke” i istražujući veštačku fotosintezu, koja koristi Sunčevu svetlost za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva.

The post Novi solarni paneli sakupljaju energiju iz kišnih kapi appeared first on Automatika.rs.