Island na primer, svakako nije zemlja koja je blagoslovena sa puno vetra ili sunca, te nije nimalo lako prikupiti energiju iz ova dva izvora, a opet 100% električne energije koja se troši u ovoj zemlji dolazi upravo iz obnovljivih izvora. Ne 30% do 2025. poput SAD-a, ni 23,5% do 2020. godine kao Australija, nego čitavih 100% već sada!

 Grejanje i klimatizacija kuća i poslovnih objekata: Podstaknuto je geotermalnom energijom. Električne utičnice koje napajaju frižidere, zamrzivače, računare, televizore pokrivene su iz električne energije stvorene u hidroelektranama. Međutim, Island nije jedina zemlja na svetu koja je ”100% zelena”.

 Kosta Rika, Albanija, Etiopija, Paragvaj, Zambija, Norveška. Električna energija proizvedena u ovim državama ili je 100% iz obnovljviih izvora, ili tek koji procenat manje.

 Ovo je značajan napredak za ceo svet, i ove zemlje na ovaj način podstiču očuvanje svih dragocenih ekosistema. Ali za neke zemlje, ova priča je još uvek nemoguća, poput SAD-a i Velike Britanije. Interesantan je primer Australije, koja ima novac za ulaganje, bogata je prirodnim resursima za obnovljive izvore, a opet proizvodi svega 15% od ukupne potrošnje. Ovo je jedan od mnogih razloga, zašto je električna energija u Australiji sada skuplja, manje pouzdana i štetnija za životnu sredinu nego ikada.

Leto je tu!

 Prikupljena energija iz solarnih izvora u poslednje četiri decenije, doživela je eksponencijalni rast, od čak 37% godišnje. Ovo treba da su odlične vesti, pogotovo za Australiju, zemlju, koja je veoma bogata solarnim potencijalom, a neki je zbog toga nazivaju Saudijskom Arabijom solarne energije. Nemačka je lider u solarnoj energiji, država daje subvencije stanovnicima koji se odluče da solarne panele postave na krovove kuća i javnih objekata. Pored ovoga, postoje i solarne farme gde ogromni paneli zauzimaju veliki deo zemljišta, apsorbuju sunčevu svetlost i prenose energiju na električnu mrežu. Nemačka proizvodi oko 41GW solarne energije godišnje.

 Trenutno, vetrena energija više doprinosi i stvara električne energije nego solarna. Vetroelektrane funkcionišu na sličan način. Vetrenjače su postavljenje u pravcu u kom duva vetar ili u suprotnom pravcu, vetar okreće turbine, koje su povezane sa rotorom koji je spojen sa generatorom agregata. Kako se rotiraju turbine, generiše se električna energija. Ova energija ili se šalje direktno na električnu mrežu, ili se čuva u akomulatorima, iako je čuvanje velike količine energije izuzetno skupo.

Ispod površine mora

 Kada su dani oblačni i mirni, bez vetra, na snagu stupaju hidroelektrane. Energija se iz vode generiše uglavnom putem brana. Voda iz reka sprovodi se kroz tunele do brana, gde probija kroz turbine, smeštene u elektrani, brzim okretanjem turbina stvara se električna energija. Australija dobija 7% energije iz obnovljvih izvora upravo iz hidroelektrana. Najnoviji trend skladištenja enegije dobijene iz hidroelektrana jeste ”pumped hydro” tehnologija. Voda se pumpa iz donjeg u gornji rezervoar, gde se skladište ogromne količine. Kada se javi potreba za električnom energijom, otvore se otvori rezervoara, voda prostruji kroz turbine i stvara se električna enegija. Ovaj način skladišenja energije, mnogo je jeftiniji od skladištenja u regularnim akumulatorima.

Turbine u pokretu

 Danas, Island dobija preko 25% obnovljive energije iz geotermalnih izvora, a neprecenjivih 75% od hidroelektrana. To se svakako nije desilo preko noći. Prva hidrelektrana na Islandu izgrađena je još davne 1904. godine, još nekoliko njih sagrađeno je u narednih par godina, ali to su bili relativno mali projekti koje su izgradili preduzetnici poljoprivrednici i lokalni tehničari. Tek 1947. godine, preko 40 godina kasnije, vlada je počela ozbiljno da shvata ovu priču. Nacionalna elektroprivreda Landsvirkjun osnovana je 1965. godine, i tada su hidroelektrane počele da grade temelj, za ovu situaciju u kojoj se Island danas nalazi.

 Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno. Danas, najveća islandska hidroelektrana Karahnjukar kreira oko 4,600 GW/h energije godišnje. Ukupno, islandske hidrelektrane generišu otprlike 13,65 TW/h godišnje, kažu iz Međunarodnog udruženja hidroelektrana.

 Što se tiče Norveške, ona dobija više od 90% energije iz hidroelektrana. Druge zemlje kao što su Brazil, Kanada i Novi Zeland veoma uspešno upotrebljavaju svoj hidropotencijal a tokom suše koriste druge obnovljive izvore energije.

 A sta je sa Srbijom? U termoelektranama se proizvede oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 odsto dobija iz 16 hidroelektrana.

  Mislimo da to kod nas može dosta bolje!

The post Ako Island može dobiti svu svoju električnu energiju iz obnovljivih izvora, zašto ne mogu svi drugi? appeared first on Automatika.rs.

 U većini sfera, Trump se pokazao gorim, nego što smo mogli zamisliti, ali za jednu oblast ipak ima nade, a to je korporativna kupovina obnovljivih izvora energije. Ispostavilo se da postoje faktori na koje čak ni sam Trump ne može da utiče, koji navode sve više velikih korporacija da izaberu obnovljive izvore energije pri svom poslovanju.

 O tome koliko su obnovljivi izvori energije zaista nezaustavljivi, potvrdili su i nedavni rezultati ankete koju su sprovele Apex Clean Energy i GreenBiz Group. Anketirali su korporacije da odrede svoje buduće planove o instalaciji i usvajanju obnovljivih izvora energije. Želeli su da znaju da li su se ovi planovi promenili u poslednjih nekoliko godina i šta je motivisalo njihove odluke da implementiraju strategije obnovljive energije.

 Anketirane su 153 velike korporacije, kako javne tako i privatne, čiji su ukupni prihodi bili veći od 250 miliona dolara. Među ovim kompanijama, čak 84% njih aktivno nastavlja ili razmišlja o kupovini obnovljivih izvora energije u narednih 5–10 godina.

 Velik deo ankete bio je baziran na pitanja o tome, šta je konkretno motivisalo kompanije da donesu odluku o kupovini obnovljivih izvora energije. A 65% njih je reklo da je cena energije vodeći kriterijum. Dakle, kompanije žele da naprave ispravnu stvar, žele da učine planetu ”zdravijo” – ali suština je da žele da poboljšaju lični imidž. Sa druge strane, ekonomski faktori igraju veliku ulogu. Ispostavlja se da kompanije žele diversifikovani portfolio energije (izvore energije i geografija). Korišćenjem energije iz obnovljivih izvora može biti dobra ”zaštita” od rastućih i varijabilnih troškova fosilnih goriva.

 Kompanije koje žele da kupe obnovljive izvore energije samo traže najlakši način da smanje svoje troškove. One kreiraju strateška ulaganja za diverzifikaciju svog energetskog portfolia i obezbeđuju dugoročnu održivost.

The post Američke kompanije nastavljaju sa ulaganjem u obnovljive izvore energije appeared first on Automatika.rs.

 Ova anglo-holandska kompanija povećala je kapitalne investicije za naredni period za raspodelu energije, ali potrošnja vetrene energije, biogoriva i infrastrukture električnih automobila će i dalje računati na mali deo planiranih godišnjih investicija od 25-30 milijardi dolara.

 Svoju novu energetsku podelu razvijaće kroz svoja postojeća preduzeća kao i sticanjem novih u vlasništvo, kao što su nedavno učinili kupovinom kompanija koje se bave proizvodnjom električnih automobila Ionity i New Motion.

 Mnogi pozdravljaju i podržavaju ambicioznu odluku kompanije Shell da preuzme vođstvo u postizanju ciljeva Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, kako bi pre svega ograničili i održavali nivo globalnog zagrevanja ispod 2 stepena celzijusa.

 Iz kompanije Shell su izjavili da će uprkos svemu, nafta i gas ostati veoma važan deo za njihovo poslovanje barem do 2030. godine i da još uvek ne vide, da će to moći da se promeni u potpunosti. Što se tiče same cene nafte, izvršni direktor Shell-a smatra da će ona nastaviti da raste, ali kako će se tačno krerati njen rast, za sada je nepredvidivo.

The post Kompanija Shell udvostručila upotrebu energije dobijene iz obnovljivih izvora appeared first on Automatika.rs.

 Francuska kompanija NewWind je odlučila da poradi na tom estetskom problemu i osmislila izum koji se zove ”Vetreno drvo”. Kao što možete da pretpostavite, u pitanju je čitav niz vetroturbina postavljenjih tako da liče na drvo, za zapravo predstavljaju listove. Svako drvo ima 72 ”lista” koji su zapravo male vetrenjače. Ove turbine imaju vertikalnu osu u sebi.

 Obzirom da svaki list-vetrenjača ima malu masu, oni mogu da generišu snagu čak i iz laganog povetarca. Na ovakav način ”Vetreno drvo” može da stvara električnu energiju oko 280 dana u godini. Ukupna izlazna snaga, kroz sve 72 turbine procenjuje se na 3.1 kW. Standardne, znatno veće turbine, proizvode mnogo veće količine energije, ali im je za to potrebna i znatno veća snaga vetra, što samimtim znači da rade mnogo manji broj dana u godini.

 Sa svojom visinom od 11 metara i 8 metara prečnika, ”Vetreno drvo” otprilike je veličine pravog drveta. Mogu da prođu i kao dekorativne skulpture u urbanim područijima. Drvo je u potpunosti izgrađeno od čelika, a iz NewWind-a kažu da potpuno tiho radi, ne proizvodi buku kao velike vetrenjače. Svi kablovi su generisani i zatvoreni unutar čelične konstrukcije. Cena je manja od nešto 30.000 €, ali svojim radom, može da se otplati kroz par godina.

The post Postavljanje vetrotubrina u urbanim područjima postaje stvarnost appeared first on Automatika.rs.

 Danas, Google je najveći svetski korporativni kupac obnovljive energije, obavezujući se na 2,6 gigavata vetrene i solarne energije, što je duplo ili čak trostruko više, nego na šta se obavezuju ostale kompanije širom sveta.

 Da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je biti fokusairan na stvaranje nove energije iz obnovljivih izvora, tako da je kupujemo samo od projekata, koji su finansirani našom kupovinom.

 Centri za obradu podataka su okosnica interneta, čuvaju ogromne količine informacija. Inženjeri kompanije Google su proveli mnogo godina usavršavajući svoje centre za obradu podataka, čineći ih 50% energetski efikasniim od proseka u industriji. Ali i dalje je potrebno zaista mnogo energije, da se obradi milijarde pretraga na Google-u svake godine, da se pusti preko 400 sati YouTube klipova svakog minuta. Zato su i otpočeli sa kupovinom obnovljive energije-kako bi se smanjilo emitovanje ugljen-dioksida i kako bi se rešilo pitanje klimatskih promena.

 Tokom poslednjih šest godina, troškovi energije dobijene od sunca i vetra pojeftinili su prvo za 60%, zatim za 80%, čime se dokazuje da su obnovljivi izvori energije i najjeftinija opcija. Troškovi električne energije su jedna od najvećih komponenti Google-ovih operativnih troškova u centrima za obradu i skladištenje podataka.

 Google se nalazi na dobrom putu da nađe odgovore za globalnu potrošnju energije na godišnjem nivou. U bliskoj budućnosti nastaviće da sklapaju direktne ugovore, kako se budu razijali, sa još većim naglaskom na obnovljivim izvorima enegrije na regionalnom nivou, na kom posluju. Budući da vetar ne duva 24h dnevno, proširiće svoju kupovinu na razne druge izvore obnovljive energije, kako bi svakog dana i svakog časa imali dovoljno energije za rad.

 Google-ov kraljnji cilj je da se stvori svet u kome će svi imati pristup čistoj energiji. Sama činjenica da su u mogućnosti da održavaju svoj način rada na ekološki održiv način je osnovna vrednost od samog početka, i uvek rade na novim idejama kako bi načinili održivost stvarnom.

 Naučnici često govore o borbi protiv klimatskih promena i da su one hitan prioritet. Verujemo da će privatni sektor u saradnji sa političkim liderima preduzeti neke smele korake ka rastu, poboljšanju i novim mogućnostima. Na nama je takođe ta odgovornost.

 Ostalo je još mnogo toga da se uradi i unapredi, ali zahvaljujući ovim dosadašnjim postignućima, svi osećamo dašak čistijeg vazduha.

The post Google koristi samo energiju iz obnovljivih izvora appeared first on Automatika.rs.

 U solarnu elektranu, u Nemačkoj, uloženo je oko 5 miliona dolara i to je postala jedna od najvećih nemačkih solarnih elektrana u saveznoj državi Brandenburg, gde se nalazi i glavni grad Berlin. “Do prve polovine devesetih godina prošlog veka na tom mestu se nalazio poligon ruske vojske. Drago nam je što će se sada koristiti u druge svrhe”, objavila je kompanija Google.

 Planirano je da ovaj solarna elektrana zadovolji potrebe za električnom energijom za oko 5000 domaćinstava, u samoj okolini elektrane. Ovo su bili samo početni planovi, dok se uveliko pregovara oko proširenja kapaciteta jer se dobro zna stav Nemečke vezan za nuklearne elektrane, nakon izbijanja katastrofe u Japanu.

 Veća ulaganja Google je imao u SAD-u, a jedan od važnijih projekata je vetropark u Severnoj Dakoti, gde je uloženo 38 miliona dolara za proizvodnju 169.5 MW. BrightSource je projekat koji je pokrenut pre nekoliko godina, tada je Google uložio 10 miliona u njevog razvoj a sada su investicije dostigle vrednost do neverovatnih 250 miliona dolara koje omogućuju proizvodnju 392 MW solarne energije.

 Kompanija Google je zadnjih godina bila veliku kupac energije dobijene iz obnovljivih izvora, pored energije dobijene svojim ulaganjima tu energiju je kupovala za svoje potrebe, od kompanija koje su vlasnici vetroparkova i solarnih elektrana u Holadniji, Norveškoj i širom Severne Amerike. A sve ovo je bila težnja kad zacrtanom cilju, a to je da od 2017.godine pređu na kompletnu upotrebu obnovljivih izvora energije za potrebe svojih data centara.

 Nešto više o tome moći ćete da pročitate u narednom periodu.

The post Kompanija Google uložila skoro 300 miliona u obnovljive izvore u zadnjih deset godina appeared first on Automatika.rs.

 Ova solarna elektrana ima izgled kao cvet i svoje latice razvija sa prvim jutranjim zracima. Nakon razvijanja i postavlanja u radni položaj ”cvet” prati Sunce i tako sakuplja najveću moguću količinu solarne energije koju pretvara u električnu. Usled zalaska Sunca ova elektrana sakuplja svoje latice i zatvara se u mirni položaj sve do jutarnjih sati.

 SmartFlower može da proizvede i do 40% više električne energije od klasičnih panela. Godišnja proizvodnja se kreće od 4000 do 6200kWh što je dovoljno za jednu četvoročlanu porodicu za svakodnevnu potrebu. U razvijenom stanju je visoka skoro 5 metra a noću i usled lošeg vremena kao što je kiša ili jak vetar se kompletno sklopi.

 Mobilnost SmartFlower-a čini ga efikasnijim od tradicionalnih krovnih solarnih sistema, dok je njegov dizajn vrlo estetski, privlačan i diskretan.

The post Budućnost zelene energije je SmartFlower! appeared first on Automatika.rs.

 Džinovska turbina, koja se nalazi u blizini obale Østerild, u Danskoj, postavlja nove standarde u proizvodnji vetrene energije. ”MHI Vestas” obalske vetrenjače, koje se nalaze su u vlasništvu Vestas Wind Systems i Mitsubishi Heavy Industries predstavile su prototip koji proizvodi 9 megavati krajem 2016. godine. Vetroturnina pod nazivom ”V164-8.0 MW” je najbliža ovoj verziji i proizvodi skoro 8 megavati energije.

 Prvog decembra, mašina je proizvela 215,999,1 kWh za 24 sat, što je tada bio novi rekord za obalske vetroturbine. S obzirom na veliki uspeh ovog testa, kompanija se nada da će povećati proizvodnju energije za svoje kupce, ali sa manje turbina i po nižoj ceni.

 Poput ostalih modela, i ”V164-8.0 MW” je zaista impresivan prizor. Svaka od tri lopatice koje ima, dugačka je 80 metara, što je dužina otprilike kao kada bismo poređali devet gradskih autobusa, jedan iza drugog. Lopatice dosežu oko 35 tona po komadu, i zauzmaju ukupno površinu od 21,25 kvadratnih metara. Središte je visoko 140 metara, a kada je lopatica potpuno u ravni sa središtem, doseže visokinu čak do 220 metara.

 Danska nastavlja da bude lider u oblasti obalske proizvodnje vetrene energije. U 2015. godini, energijom vetra zadovoljene su sve energetske potrebe na nivou države. Bez obzira na to impresivno dostignuće, ovo je i dalje mala industrija u Evropi, i to će biti još dugi niz godina, dok energija vetra ne bude rešavala sve naše probleme (posedno u SAD-u, gde se ova industrija tek razvija). Tako efikasna i čista energija, poput energije vetra, mala je verovatnoća da će moći da sruši solarnu energiju, koja je znatno uzela maha, posebno u SAD-u, Kini i Bliskom Istoku. Ipak, uz poslednji oboren rekord u Ginisovoj knjizi rekorda, energija dobijena od vetra ima veliki potencijal.

The post Danska vetroelektrana oborila rekord proizvodnje električne energije appeared first on Automatika.rs.

 U Teksasu se sve uvek radi na veliko, pa je tako i kada je energija u pitanju. 2013. godine , Lone Star je proizveo 36 miliona megavati, što je više nego duplo od drugoplasirane Iowa-e, iako Iowa može i dalje da se pohvali da snabdeva više od trećine ukupne energije koju troši kao država. Kalifornija se nalazi na trećem mestu, dok New York nije bio ni u prvih dvanaest.

 Deo odgovora se krije u tome, što je Teksas generalno veliki proizvođač energije. Teksas je prvi razvio tehniku frakturisanja, odnosno tehniku koja je transformisala američku energetsku industriju, koja veoma povoljno utiče na očuvanje životne sredine, a i donela je mnogima veliko bogatsvo kao i velik broj radnih mesta. Ali to nije cela priča, čak i u sred revolucije frakturisanja guverner Rick Peryy je potpisao ugovor o snabdevanju od 10,000 mega-vati obnovljive energije do 2025. godine. U aprilu prošle godine, već se proizovdilo čak 19,000 megavati.

 Neki od pristalica korišćenja obnovljive energije, smatraju da to nema velikog uticaja na očuvanje životne sredine. Međutim, Georgetown grad u Teksasu je postao jedan od prvih gradova u SAD, koji se u potpunosti otarasio upotrebe fosilnih goriva. Neki strahuju od frakturisanja kada je cena nafte u pitanju, više od varijacija između sunca i vetra, ali izgleda da se političke skloniste ne nalaze u ovoj jednačini. ”Teksas želi da ima raznolike resurse jer niko ne zna kako će se kretati cena gasa u budućnosti” kaže Joel Cohn, koji radi u računovodstveno poreskom savetovalištu u New Yorku.

 Prema istraživanjima centra za istraživanja ”Pew” ustanovljeno je da frakturisanje, eksploatacija uglja kao i obalske bušotine opadaju brzo po partijskoj liniji, šireći solarnu i energiju vetra, uživajući 75% podrške čak i među najvećim konzervativcima. Globalno zagrevanje je sporno pitanje, ali izgleda da ljudi pre mogu da se dogovore oko reformi oko problema o izboru potrošača i otvaranja novih radnih mesta, kao glavnih karakteristika teksaškog energetskog tržišta. Primera radi, korisnici popularnog Reliant-a, mogu da biraju da plate 5,9 centi za kilo- vat na sat za energiju koja se proizvodi najviše pomoću fosilnih goriva, ili 7,1 cent za onu koja je obnovljiva i čuva životnu sredniu.

 Teksas takođe investira u energetsku infrastrukturu, povezuje sunčanije i vetrovite predele sa gradovima koji zahtevaju više energije. Mreža obnovljive energije mora da bude veoma fleksibilna.

 Jedan od razloga zašto obnovljivi izvori mogu da se takmiče sa fosilnim gorivima, što i rade, jesu savezne subvencije. Upravo su te subvencije su razlog zašto je Georgetown doneo odluku da koriste solarni, pored prirodnog gasa, kao deo svog energetskog paketa.

 Dok je energija često okarakterisana kao ”sledbenički problem” , ono što održava balans u Teksasu između fosilnih goriva i obnovljivih izvora energije, može da reši ekonomske bitke između kupaca i prodavaca.

The post Zašto se u takozvanoj crvenoj državi, Teksasu, proizvodi najviše el. energije u Americi? appeared first on Automatika.rs.

 Ovaj projekat je deo Cuomo-vih ”Clean Energy” standarda, koji imaju za cilj da se 50% ukupne energije koja se troši na teritoriji SAD-a, dobija iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

 Ova vetroelektrana nosi naziv ”South Fork” i prva je obalska vetroeketrana u New York-u. Ali stanovnici Long Island-a su bili malo zabrinuti oko pogleda na plažu, jer će vetroelektrana biti udaljena 30 kilometara od obale Montauk.

 Očekuje se da će vetroelektrana ”South Fork” proizvoditi 1,000 mega-vati energije, što je dovoljno za napajanje 50,000 domova. Ovo je jedan od prvih koraka za Sjedinjene Američke Države, ka ostvarivanju cilja za 2030. godinu. Ukoliko uspeju da naprave vetroelektranu, koja će proizvoditi 2.4 giga-vata energije, moći će da napajaju više od 1,25 000 000 domova.

 Bez obzira na trenutna politička dešavanja, Cuomo je izjavio da će da radi na suzbijanju klimatskih promena. Za medije je izjavio: ”Ovaj projekat neće samo predstavljati novi, obnovljivi izvor energije, takođe će se otvoriti i nova radna mesta, biće to dobro plaćeni poslovi. Nastavićemo sa borbom za suzbijanje klimatskih promena i radićemo na očuvanju životne sredine, za sadašnje i buduće generacije Njujorčana.”

 Deepwater Wind je kompanija koja stoji iza ”South Fork” vetroelektrane, i ona će koristiti nešto kao što je bio Teslin ”Powerwall”, planirano je da se Teslin izum koristi kao objekat za skladištenje sačuvane energije.

 Kada vidimo New York koji je toliko predan akciji ”Razmišljaj zeleno”, biće interesantno za videti, da li će ga i drugi gradovi širom SAD-a slediti na tom polju.

The post Letnji vetrovi Njujorka proizvode elekričnu energiju za više od 50 hiljade domaćinstva appeared first on Automatika.rs.