1. U budućnosti će naredba sa pametnog telefona reći automobilima gde da se parkiraju u parking garaži P6 aerodroma Stutgart.
2. Nova Mercedes-Benz S-klasa opremljena je tehnologijom koja omogućava visoko automatizovano parkiranje bez vozača (SAE-Level 4*).
3. Za AVP, Bosch prvi put koristi infrastrukturu zasnovanu na kameri za otkrivanje linija i prepreka.
4. Parking garaža Apcoa testira funkcije barijera i plaćanja kao osnovu za automatizovano parkiranje vozila, omogućeno njegovom mobilnom digitalnom platformom APCOA FLOW.

 Bosch, Mercedes-Benz i Apcoa žele da u budućnosti uvedu visoko automatizovano parkiranje na aerodromu u Stutgartu bez vozača. U tom cilju, sistem automatskog parkiranja vozila (AVP) koji su zajedno razvili Bosch i Mercedes-Benz treba da bude spreman za komercijalni rad.

 Nova Mercedes-Benz S-klasa već je opremljena i o njoj se već može pričati kao prvom svetskom serijskom vozilu koje poseduje tehnologiju potrebnu za budući AVP. Kao opciju, kupci mogu kupiti odgovarajuću predinstalaciju za ono što kompanija naziva INTELLIGENT PARK PILOT, što čini S-klasu sposobnom da primi naredbu pametnog telefona da se odveze na rezervisano parking mesto. „Sa novom S-klasom nije luksuz samo vožnja, već i parkiranje“, kaže dr Michael Hafner, šef automatizovane vožnje u Mercedes-Benz AG. Parking garaža P6 na aerodromu u Stutgartu služiće kao pilot planirane komercijalne automatizovane usluge parkiranja. Ovde će kompanije testirati kako tehnologija na računaru vozila S-klase komunicira sa inteligentnom Bosch infrastrukturom i APCOA FLOW, digitalnom platformom koju obezbeđuje Apcoa. Ova platforma čini čitav proces parkiranja bez karata i bez gotovine.

 „Apcoa, Bosch, Mercedes-Benz i aerodrom u Stutgartu žele da rade zajedno kako bi parkiranje postalo potpuno automatsko“, kaže Christoph Hartung, član izvršnog rukovodstva kompanije Connected Mobiliti Solutions u Boschu. U garaži na aerodromu trenutno su u toku pripreme za započinjanje pilot testiranja planirane automatske usluge parkiranja vozila. Cilj ovog pokušaja sa novim vozilima S-klase na aerodromu u Stutgartu je osigurati da interakcije između vozila, infrastrukturne tehnologije i operatera parkirne garaže teku nesmetano i da budu optimizovane za kupca.

 U julu 2019. godine Bosch i Mercedes-Benz dobili su prvu specijalnu dozvolu na svetu za upravljanje AVP-om za odabrana vozila E-klase bez bezbednosnog vozača za mešoviti saobraćaj u garaži u Mercedes-Benz muzeju u Stutgartu. Opremljen odgovarajućom predinstalacijom za INTELLIGENT PARK PILOT, nova Mercedes-Benz S-klasa sada je prvo serijsko vozilo koje poseduje AVP tehnologiju, koja mu omogućava parkiranje bez vozača. Međutim, ovo je uslovljeno budućom dostupnošću parkirnih garaža sa odgovarajućom infrastrukturom, kao i nacionalnim zakonodavcima koji AVP-u daju zeleno svetlo. Ovo čini Mercedes-Benz S-klasu prvim vozilom na svetu koje ima predinstalaciju za funkciju automatizovane vožnje SAE Level 4, drugi najviši nivo automatizacije.

 Da bi se olakšala ova nova funkcija parkiranja, prostrano mesto za odlaganje i preuzimanje vozila biće postavljeno odmah iza ulaza u P6 parking garažu, pružajući AVP korisnicima pogodno mesto za napuštanje vozila. Dok se udobno probijaju do terminala i prijavljuju, njihova S-klasa parkiraće se u garaži vođena informacijama iz infrastrukturne tehnologije. Drugim rečima, korisnici više ne moraju da brinu o manevrisanju iz automobila kada se prostor koji su konačno pronašli pokaže da je preuzak.

 „Automatizovano parkiranje automobila poboljšava udobnost i udobnost naših putnika i štedi im vreme, posebno kada su u žurbi i samo žele brzo da ostave automobil na aerodromu“, kaže Valter Schoefer, portparol uprave kompanije Flughafen Stuttgart GmbH. Za fazu ispitivanja koja treba da počne, P6 će u početku imati dva prostora na raspolaganju za samoparkiranje vozila. Više prostora će biti dodato kada parkiranje bez vozača postane standardno kako je planirano u budućnosti i kako se povećava potražnja.

Inteligentna infrastruktura i digitalne platforme

 Pilot garaža na aerodromu u Stutgartu biće premijera za nove Bosch video kamere koje mogu da identifikuju upražnjena mesta za parkiranje, nadgledaju prolaz za vožnju i okolinu i otkrivaju prepreke ili ljude u prolazu. Do sada su se u tu svrhu koristili LIDAR senzori. Namenski kontrolni centar u garaži izračunava putanju kojom vozila moraju da pređu da bi došla do raspoloživog prostora. „Naša inteligentna infrastruktura parking garaže čini osnovu za budućnost parkiranja bez vozača“, kaže Hartung. Zahvaljujući informacijama koje pružaju kamere, takođe je moguće da se automobili sami voze oko parking garaže – čak i na uskim rampama. Tehnologija u vozilu informacije od infrastrukture autonomno pretvara u manevre vožnje. Ako kamere na primer otkriju neočekivanu prepreku, vozilo sigurno vrši zaustavljanje u nuždi.

 APCOA FLOW, digitalna platforma Apcoa garaže, takođe će igrati ključnu ulogu u parkiranju bez vozača na aerodromu u Stuttgartu. Vozači već koriste platformu kako bi olakšali teret parkiranja. To se kreće od rezervisanja parking mesta, do beskontaktnog ulaska u garažu i do potpuno automatizovanog plaćanja, fakturisanja i beskontaktnog izlaska. Sistem prepoznaje korisničko vozilo i prepreke se automatski otvaraju, čineći kartu i putovanje do automata suvišnim. „Želimo da budemo prvi operater parkir garaže koji u potpunosti podržava i omogućava automatizovane usluge parkiranja zasnovane na AVP tehnologiji u jednoj od naših parkirnih garaža“, kaže Frank van der Sant, glavni komercijalni direktor kompanije Apcoa Parking Holdings GmbH.

*SAE-Level 4: Automobil može autonomno da rešava sve saobraćajne situacije pod određenim uslovima (npr. na odabranim putevima, ne u svim vrstama vremena). Nije potreban vozač.

The post Aerodrom u Stutgartu dobija mogućnost parkiranja bez vozača sa novom Mercedes-Benz S-klasom appeared first on Automatika.rs.

 Kompanija Honeywell najavila je stvaranje Honeywall Robotics naprednog tehnološkog centra, sa fokusom na inovacije i razvoj vezan za veštačku inteligenciju, mašinsko učenje, prepoznavanje slika i naprednu robotiku u oblasti lanaca snabdevanja.

 Sa sedištem u Pitsburgu, Honeywell Robotics doprineće razvoju skladišnih prostora i distributivnih centara budućnosti, posebno jer kompanije traže automatizovana rešenja, softver i robotiku kako bi postigli veću brzinu, tačnost i mogućnost rada u složenim okruženjima za rukovanje materijalima.

Već 25 godina kompanija Honeywell uspešno isporučuje usluge u ovoj oblasti svojim klijentima i pomaže im da budu produktivniji. U svom timu zaposlenih imaju sjajne umove, sklapaju saradnje i partnerstva u industriji kako bi stvorili značajan tehnološki napredak kroz ispunjavanje promenljivih zahteva i potreba potrošača.

Očekivanja potrošača izazvala su seizmičke promene u oblasti lanca snabdevanja. Prema podacima sa portala eMarketer, online kupovina danas čini 15% ukupne maloprodaje, a očekuje se da će do kraja 2023. godine porasti i do 22%, što predstavlja oko 6,5 milijardi dolara vrednosti robe koja je prodata online putem.

 Skoro 80% operacija distributivnih centara i dalje se obavlja manuelno prema studiji koju je DHL sproveo na temu robotike u logistici. Rast industrije stvara značajne mogućnosti za automatizaciju lanca snabdevanja.

”Kako fenomeni poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja postaju uobičajeni, Honeywall Robotics stvoriće inovativne, napredne tehnologije kako bi ublažio nedostatak kvalifikovane radne snage, smanjio sigurnosne rizike i eleminisao neefikasne zadatke. Napredni sistemi za vođenje skladišta, sortiranje i poboljšanje kapaciteta i efikasnsoti, kao i autonomni mobilni roboti samo su početak digitalne transformacije u skladištima.” izjavio je Joseph Lui, direktor IoT sektora Amazona, koji će voditi ceo centar izvrnosti.

 Kupci će takođe imati mnoge pogodnosti i od MomentumTM softvera za vođenje skladišta, koji će imati sve podatke vezane za opremu, rad i zalihe za distributivne centre. Takođe, softver će olakšati rukovodiocima proces implementacije i integracije napredne robotike pružajući im centralizovan sistem za upravljanje.

 Honeywell sarađuje i sa istraživačima sa Nacionalnog inženjerskog centra za robotiku univerziteta ”Carnegie Mellon” kroz razvoj robotike za distributivne centre. Kompanija, preko svog investicionog fonda Honeywell Ventures, strateški ulaže u druge kompanije koje se bave robotikom, uključujući Soft Robotics i Attabotics, kako bi pomogla razvoj automatizacije složenih zadataka u dinamičnim okruženjima radi maksimalne produktivnosti i efikasnosti rada.

The post Honeywell Robotics pokreće istraživanja vezana za skladišta i logistiku u svojim novim centrima appeared first on Automatika.rs.

 Ovaj nemački gigant u proizvodnji automobila već sada sklapa ugovore sa postojećim proizvođačima baterija kao što su LG, Samsung i CATL. Međutim, ipak teže ka sopstvenoj proizvodnji. Prethodno su najavili saradnju sa švedskom kompanijom NorthVolt, koja je dobila investicije od nekoliko kompanija, uključujući i Volkswagen, kako bi izgradili veliku fabriku za proizvodnju baterija u Švedskoj. Volkswagen-ova investicija je takođe dodala mogućnost da zajedno sa NorthVolt-om 50/50 izgrade još jednu fabriku za proizvodnju baterija za snabdevanje proizvođača automobila, koju su finalizovali pre samo nekoliko nedelja.

 Nemački proizvođač automobila najavio je da su započeli proizvodnju na ”maloseriskoj pilot-liniji” u Salzgitteru. Oko 300 stručnjaka uključeno je u razvoj i testiranje inovativnih proizvodnih tehnologija za proizvodnju litijum-jonskih baterija. Početna ulaganja Volkswagen-a dostižu blizu 100 miliona evra za ovaj projekat.

 Dr Stefan Sommer, član upravnog odbora Volkswagen-a, zadužen za nabavku, izjavio je da spajanje razvoja, tesitranja i pilot proizvodnje baterijskih ćelija u Salzgitteru označava dalju prekretnicu u Volkswagen grupi. Osiguravaju napredak u sopstvenim aktivnostima kako bi dodatno unapredili razvoj baterijskih ćelija kao ključnih komponenti u elektrifikaciji, razvili nove standarde i ubrzo prešli na serijsku proizvodnju.

 Frank Blome, šef centra u Salzgitteru dodaje da je puštanje u pogon pilot-linije važan korak na putu ka izgradnji gigantske fabrike u Salzgitteru. Stečeno iskustvo takođeće doprineti razvoju celog lanca vrednosti litijum-jonskih baterija – od početnih materijala, proizvodnje pa do reciklaže. Izraz ”Giga-fabrik” prvi je upotrebila kompanija Tesla kada su u Nevadi najavili otvaranje fabrike ”Gigafactory 1”. Odnosi se na fabriku koja može da proizvodi baterijske ćelije od gigavat-sati. Što se i očekuje u fabrici u Slazgitteru.

The post Volkswagen započinje sopstvenu proizvodnju baterija za električne automobile appeared first on Automatika.rs.

 Izvršni direktor, koji je takođe upravlja i kompanijom  SpaceX, objavio je da će Tesla stvoriti mrežu taksija za samostalnu vožnju da se takmiče protiv Ubera i sličnih kompanija.

 Koliko je smela ova izjava, pokazuje i to da je dovela do pada deonica kompanije Tesla za 4%. To samo jedno znači, da se uveliko radi na tome. Da podsetimo, prošle godine, gospodin Musk je uzrokovao pad cene deonica tokom razgovora sa analitičara i odbijanja da odgovarana na pitanja nakon rekordnog neto gubitka.

 Gospodin Musk, koji se već sukobio sa vlasnikom Facebook-a Markom Zuckerbergom o rizicima koje predstavlja tehnologija artificial intelligence (AI), sada stavlja svoje poverenje u zrelost tehnologije za upravljanje automobilom na javnim putevima.

Da li su autonomna vozila dovoljno bezbedna?

 Da li su kompjuterski sistemi koji koriste auto-vozači bezbedni na putevima bila je tema velike debate za predstavnike vlasti, osiguravajuća društva kao i same proizvođače automobila. U prošlosti, došlo je do brojnih incidenata, uključujući i kompaniju Tesla, u kojima su automobili u poluautonomnom režimu rada – gde još uvek zahtevaju ulogu vozača – bili uključeni u sudar, a neki od njih su bili fatalni.

 Neki tehnološki stručnjaci veruju da ovi incidenti pokazuju da autonomni automobili još nisu ni blizu sigurnog. Drugi su primetili da su svi oni uključeni u kritični stepen ljudske greške.

 Ipak, profesor Raj Rajkumar sa Univerziteta Carnegie Mellon rekao je: “To zvuči kao san. Mislim da je to u osnovi previše obećavajuće, što je tipično za Elona Muska.”

 Šta vi mislite o tome?

The post Elon Musk: Roboti će voziti mrežu Tesla taksija od 2020. godine appeared first on Automatika.rs.

 Prva ovakva stanica za punjenje novootvorena je u Fermontu, Kanada, samo za Tesline ”early access program” korsnike.

 V3 Supercharger je znatno napredniji od V2 stanice za punjenje, koja ima maksimalnu snagu od 150kW, ali najčešće radi pri snazi od 120kW. Inženjeri kažu da će se ovo uskoro promeniti, jer će raditi na unapređenju V2 punjača, kako bi mogli da dosežu maksimalnu stopu punjenja od 145kW.

 Iz kompanije Tesla takođe su saopštili da će uskoro predstaviti novi specijalan sistem ”On-Route Battery Warmpup” koji će imati za cilj da pametno zagreva bateriju automobila kada vlasnik krene prema nekom Superchargeru. Ovo unapređenje omogućiće da svaki automobil stigne na stanicu za punjenje sa optimalnom temperaturom za punjenje. Ideja je pored svega, skratiti i vreme samog punjenja za 25 odsto.

 Model 3s moćiće da iskoristi sve prednosti koje donosi Supercharger, zahvaljujući hemijskim sredstvima od kojih je sačinjen akumulator, dok će modeli S i X za sada ostati ograničeni na snazi od 120kW.

 Jedan od ključnih problema koji su izneli korisnici stanica za punjenje do sada, jeste da kada se istovremeno koristi više stanica na istoj lokaciji, punjenje teče znatno sporije i snaga se ne raspoređuje ravnomerno. Treća generacija Superchargera rešava ovaj problem. Novi punjač će takođe imati ugrađen sistem za hlađenje tečnosti, koji će sprečiti pregrevanje stanica, što inače može dovesti i do zapaljenja.

 Koliko god su promene na trećoj generaciji Superchargera velike, kada pričamo o konkurenciji, Tesla i dalje zaostaje u odnosu na Volkswagenove stanice za punjenje, koje imaju kapacitet od 350kW.

 Tesla je lansirala svoju prvu Supercharger stanicu u septembru 2012. godine. Od tada, ova kompanija je instalirala 12,888 punjača, na 1,441 stanici širom sveta. Planovi za budućnost su svakako veliki. Uz unapređenje samih punjača, kao i softvera, očekuju veliki uspeh pri lansiranju novih automobila i stanica za punjenje.

The post Kompanija Tesla lansira treću generaciju punjača za električne automobile appeared first on Automatika.rs.

 Sam robot kreće se potpuno autonomno, testiranja se trenutno vrše u nekoliko amričkih gradova. Obzirom da se kreće autonomno, suštinski mu nije potrebna pratnja, međutim, u početku će zaposleni u Amazonu, biti pratioci ovog neodoljivog robota. Scout će moći vrlo precizno da se kreće i ponaša se u okolini drugih pešaka, dece, kućnih ljubimaca i ostalih prepreka, zahvaljujući mnogobrojnim senzorima koji su ugrađeni u njega. Prve pošiljke koje će Scout raznositi biće premium pošiljke, koje do korisnika treba da stignu za manje od 24h. Kompanija je rešila da rad otpočne sa šest robota.

 U probnom periodu, isporuke će biti ograničene na period radnih dana, i to samo u vreme kada je gužva na trotoarima najmanja, a dnevna svetlost jača. Robot ne razvija brzine veće od one kojom se obično kreću pešaci, što bi trebalo da doprinese tome da se ovakav način isporuke lakše prihvati. Kada Scout pristigne na odgovarajuću adresu, automatski otvara gornji poklopac, kako bi korisnik mogao da izvadi svoj paket.

The post Upoznajte Scout-a – novog autonomnog robota koji isporučuje vaše pakete appeared first on Automatika.rs.

 Tehnologija prepoznavanja slike koja se koristi u današnjim autonomnim automobilima, aerodromskim dronovima i robotima koji se koriste u medicini, bazirana je na veštačkoj inteligenciji. Koncipirani su tako, da praktično ”nauče sami sebe” da prepoznaju pešaka na pešačkom prelazu, zaustavljen automobil ili ćelije inficirane tumorom.

 Wetzstein i Julie Chang, spojili su dve različite vrste računara u jedan, stvarajući hibridni optički električni kompjuter dizajniran posebno za analizu slike, još i poznatom pod terminom mašinska vizija.

 Prvi sloj prototipa kamere može se smatrati optičkim kompjuterom. Za optičke računare nije potrebna intenzivna matematika digitalnog računarstva. Drugi sloj predstavlja tradicionalni, digitalni elektronski računar. Optički računar fizički procesuira podatke sa slike, filtrirajući ih na više različitih načina, koje bi zatim elektronski računar mogao matematički obraditi. Kako se samo filtriranje odvija prirodnim putem, prolaskom svetlosnih zraka kroz prilagođenu optiku, ovaj sloj radi sa nultom ulaznom snagom. Ovo je odličan način za uštedu i smanjenje ukupnih troškova hibridnog sistema poput ovog, kao i vremena i energije, koji bi inače bili potrošeni na matematičke proračune.

 Zamislite ceo ovaj koncept kao fotoaparat kojim se uslika više slika istog kadra, a svaka varijacija je provučena kroz drugi filter. Slike se snimaju optički, baš kao i fotografija na filmu. Svaka slika snimljena u tom trenutku bi morala biti matematički obrađena elektronskim računarom.

 Zahvaljujući ovoj metodi, dosta koraka se preskače i sve se dešava brzinom svetlosti, izjavio je Wetzstein. On i Julie smatraju da bi njihov sistem bio idealan u radu kod autonomnih vozila, gde je potrebno doneti brzu i preciznu odluku. Tokom simulacija i eksperimenata u stvarnom svetu, tim je koristio svoj sistem da uspešno identifikuje avione, mačke, pse i još mnoge druge objekte i živa bića iz okoline. Nadaju se da će razviti ovaj sistem do savršenstva i da će moći da se primeni i koristi u mnogim sferama tehnologije.

The post Nove kamere za brže i preciznije prepoznavanje objekata iz okoline appeared first on Automatika.rs.

 Roboti u industrijskom sektoru brzo se razvijaju na putu od moćnih, stacionarnih mašina u sofisticirane, mobilne platforme kako bi rešili što širi opseg potreba automatizacije. Autonomni mobilni roboti su jedno od najnovijih rešenja na tržištu.

 AMR razlikuju se od automatizovanih vozila po stepenu autonomije; više su nezavisni od njih. Ovi roboti postaće važan deo operacija koje zahtevaju visoku preciznost u širokom spektru industirjskih postavki, jer su upravo i kreirani, kako bi se bavili što specifičnijim izazovima u tipičnom industrijskom okruženju.

 Tipični primeri autonomnih vozila, ipak zahtevaju neku vrstu spoljašnjeg nahođenja, kao što su magnetne trake ili senzori. Ovo predstavlja rigidan sistem koji je teško i skupo prilagođavati potrebama proizvodnje, što je glavna prepreka koju AMR ciljaju da prevaziđu.

 Roboti su sada daleko sposobniji da se prilagode dinamičkim okruženjima. Sposobnost preciznog procenjivanja dinamičkog okruženja u realnom vremenu je neverovatno teška, ali to je upravo glavni adut ovih robota. Industrijska okruženja kao što su gradilišta su inherentno dinamična. Postrojenja za proizvodnju su koja se bave Lean operacijama su još dinamičnija. Roboti koji mogu da rade u ovim okruženjima imaju veliki komercijalni potencijal.

 Mobilna robotska platforma u kombinaciji sa dvostrukom robotskom rukom radi autonomno procesiranje delova za proizvodnju osvetljenja. Jedna od novina kod AMR-a jeste uvođenje integrisanih inteligentnih sistema, koji dolaze u različitim formatima. Još jedna velika inovacija jeste kompjuterska vizija. Većina AMR-ova je opremljena sa nizom složenih senzora za otkrivanje objekata iz okruženja.

 Razvoj ovakvih robota podrazumeva konstantnu potrebu za razvojem i produktivnošću u industrijskom sektoru.

The post Inovacije i pogodnosti koje nam donose autonomni mobilni roboti – AMR appeared first on Automatika.rs.

 Lokalni biznisi, naručito restorani koji rade kućnu dostavu, eksperimentisali su sa korišćenjem autonomnih robota na točkovima, kako bi isporučivali hranu svojim kupcima. Veliki broj kompanija razvija ovakve robote, a neke od najpoznatijih su Dispatch, Marble i Starship.

 Starship je verovatno najpoznatija među ovim kompanijama, jer je razvila svoj posao i u drugim delovima SAD-a, a sklopila je partnerstvo i sa Daimlerom. Daimler razvija logistički sistem koji podrazumeva autonomne kamione – ”Robovans” i manja vozila, poput onih koje isporučuje Starship.

 Zapravo, Starship tvrdi da je njihov robot za isporuku od vrata-do-vrata testiran u preko 100 gradova, širom sveta. Za sada pri testiranju nije dolazilo do većih problema, verovatno zbog toga što se roboti kreću veoma sporo. Štaviše, u ovom trenutku robote obično prate radnici, koji su odgovorni za opremu, tako da je sam robot polu – automatizovan.

 Bez obzira na sve to, gradske vlasti u San Francisku ipak su zabrinute da ih je bilo previše po ulicama. Ono čega se brinu, jeste samo sudaranje sa ljudima, uzimajći u obzir prilične gužve na ulicama ovog grada. Sistemi za izbegavanje sudaranja tj prepreka su uglavnom integrisani u samog robota i dobro funkcionišu. Međutim, očigledno je da roboti imaju ograničene sposobnosti i da ne mogu izbeći baš svaki sudar, posebno ako se sami ljudi namerače da testiraju njihove mogućnosti!

The post San Francisko ukljanja robote sa svojih ulica appeared first on Automatika.rs.

 Južnokorejski proizvođač elektronskih uređaja, koji je ujedno i najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu i elektronski gigant, dobio je dozvolu da testira svoja autonomna vozila na javnim putevima u Južnoj Koreji, da, govorimo o Samsungu. Ova odluka stavila je Samsung u rang direktne konkurencije američkim tehnološkim firmala uključujući Uber, Waymo i Apple, a sve ove kompanije već testiraju svoja vozila na javnim putevima. Apple je dobio dozvolu za tesiranje širom puteva američke države Kalifornija.

 Za razliku od svojih rivala sa američkog tržišta, koji uglavnom testiraju svoje sisteme za autonomnu vožnju na vozilima Lexus SUV, Samsung koristi nekoliko Hyundai vozila, a ovo je takođe južnokorejska kompanija. U ova vozila biće ugrađeni specijalizovani Samsung senzori kao i sistemi za mašinsko učenje kako bi se olakšao ceo proces.

 ”Samsung Electronics planira da razvija algoritme, senzore i kompjuterske module koji će napraviti automobil koji će biti pouzdan i u najgorim vremenskim uslovima”, rekao je portparol kompanije Samsung.

 U martu mesecu ovaj gigant kupio je američkog dobavljača za vozila i audio sisteme Harman International u vrednosti od 8 milijardi dolara, što bi, kako je rečeno pomoglo Samsungu da iskoristi transformativne mogućnosti koje bi autonomna vozila mogla doneti.

 Dok Waymo ima svoj Google auto, i Uber se služi Volvo vozilima, i dalje je nejasno kako će ova tehnologija autonomne vožnje postati dostupna široj javnosti i da li će onda kompanije koje se bave tehnologijom početi da se deklrišu kao kompanije koje pripadaju auto industrijji poput Muskove Tesle?!

 Većina najvećih proizvođača automobila uključujući Mercedes, Volvo i Hyundai, dobile su dozvolu za javno testiranje autonomnih vozila još 2016. godine. Samsung je inače, samo jedna od 20 kompanija koje su tu dozvolu dobile i u Južnoj Koreji, jer ova zemlja teži ka tome da postane povoljno okruženje za razvoj tehnologije i automobila.

The post Samsung-ova autonomna vozila u ratu sa vozilima kompanija Apple, Uber i Google appeared first on Automatika.rs.