Fluks vektora magnetne indukcije se kraće naziva magnetni fluks. To je jedna od najvažnijih veličina u teoriji elektromagnetnih polja, i to ne samo kao računska veličina pomoću koje se mogu jednostavno formulisati izvesni fundamentalni zakoni, već i kao veličina koja je vrlo lako dostupna direktnom merenju. Fluks vektora B (vektorska veličina) kroz neku površinu S, koja se oslanja na konturu C (Slika br.1), definiše se površinskim integralom:

gde je dS (vektorska veličina) vektor čiji je intenzitet jednak elementarnoj površini dS, a ima pravac i smer normale n (vektorska veličina) na tu površinu. Pozitivan smer normale određuje se po pravilu desne zavojnice u odnosu na proizvoljno izabrani pozitivan smer obilaženja po konturi.

Slika br.1 Izračunavanje magnetnog fluksa kroz površinu S

 Fluks vektora B (vektorska veličina) podleže veoma važnom zakonu o konzervaciji fluksa koji je jedan od osnovnih zakona teorije elektromagnetnih polja. Prema ovom zakonu, izlazni fluks vektora B (vektorska veličina) kroz ma koju zatvorenu površinu jednak je nuli:

 Ustvari, ovaj zakon iziskuje princip neprekidnosti linija vektora magnetne indukcije, koje nigde nemaju ni početka ni kraja, već se zatvaraju same u sebe. Za razliku od polja vektora elektrostatičke indukcije, polje vektora B (vektorska veličina) je bezizvorno, što je i razumljivo, s obzirom da u prirodi ne postoje magnetne mase (opterećenja). Ispravnost principa neprekidnosti, odnosno zakona o konzervaciji fluksa magnetske indukcije, će se pokazati ogledom. Ovaj zakon podjednako važi za homogenu kao i za nehomogenu sredinu, za magnetna polja proizvedena makroskopskim električnim strujama kao i za polja permanentnih magneta. Do prve spoznaje o neprekidnosti linija magnetne indukcije došlo se na osnovu proučavanja spektara magnetnog polja električnih struja u vakuumu, gde se pokazuje u svim slučajevima bez izuzetka da su linije magnetne indukcije zatvorene, tj. da nemaju ni početka ni kraja.

 Ilustracije radi, na slici br.2 su prikazani spektri linija magnetne indukcije što ih stvaraju struje u tankim provodnicima proste geometrije (prav provodnik, kružna kontura, solenoid i torusni namotaj). Imajući u vidu da se, prema današnjim shvatanjima, namagnećenost permanentnih magneta i uopšte uticaj magnetika na magnetno polje objašnjava postojanjem elementarnih struja u atomima i molekulima materije, princip neprekidnosti se može uopštiti i na magnetna polja u materijalnim sredinama. Naime polazeći od fizički korektne predstave o elementarnim strujama, magnetno polje u materiji se može tretirati kao polje u vakuumu pri čemu uticaj materije treba zameniti uticajem unutrašnjih elementarnih struja.

Slika br.2 . Spektri linija magnetne indukcije

 Na slici br.3 je šematski prikazan ogled kojim se neposredno i na jednostavan način dokazuje važenje principa neprekidnosti (odnosno zakon o konzervaciji fluksa) i u slučaju heterogene sredine. Na slici je prikazan torusni namotaj sa feromagnetnim jezgrom, koje je na jednom mestu presečeno, tako da postoji vazdušni procep male debljine. Ako se probni navoj instrumenta za merenje magnetnog fluksa, fluksmetra, koji obuhvata torusni namotaj, pomera duž ose torusa, konstatuje je se da je fluks vektora B (vektorska veličina) isti u svim presecima, pa i na mestu gde se nalazi vazdušni procep. Apstrahujući malo rasipanje u okolini procepa proizilazi da magnetna indukcija u jezgru i procepu ima istu vrednost. To znači da linije magnetne indukcije prolaze kroz vazdušni procep bez prekidanja i da se zatvaraju same u sebe.

Slika 3. Fluks vektora B (vektorska veličina) meren fluksmetrom

POSTAVI ODGOVOR