Britanski inženjeri sa University College London su razvili pasivni radarski sistem koji može da vidi kroz zidove koristeći WiFi signale generisane od strane bežičnih rutera i tačaka pristupa. Sistem, osmišljen od strane Karla Woodbridge-a i Kevina Chetty-a, zahteva dve antene i procesorsku jedinicu za signal (na primer, računar) i nije veći od veličine kofera. Za razliku od normalnog radara, koji emituje radio talase i onda meri svaki reflektovani signal, ovaj novi sistem radi u potpunoj potaji.
U osnovi, ovo je radarski sistem-samo se koriste radio talasi koji su emitovani od strane eksternog WiFi rutera, odnosno ne stvaraju se sopstveni. Poredići ovo sa MIT-ovim kroz-zid-radarom, koji se nalazi 2.4m popreko i zahteva veliki energetski izvor kako bi generisao mnogo mikro-talasa.
Prilikom testiranja, ovaj pasivni radarski sistem je u stanju da detektuje lokaciju osobe, njenu brzinu i pravac kretanja, sve to kroz zid. Jedan problem sa Dopler sistemima je to da oni samo rade sa pokretnim objektima- provalnik ili vojnik bi mogli da osujete ovaj sistem jednostavno mirujući. Sa budućim radom, UCL inženjeri misle da bi mogli da povećaju osetljivost sistema, tako da bi on mogao da detaktuje pomeraj grudnog koša dok neka osoba diše.
Korsišćeni slučajevi, baš kao što možete da zamislite, su uglavnom minimalistički. Britansko Ministarstvo odbrane već istražuje da li ovaj pasivni radar može da bude korišćen u urbanom ratištu. PopSci spekuliše da bi pasivni radar mogao da bude od koristi za praćenje kretanja dece ili starijih osoba kroz kuću. Po svoj prilici, sa osetljivom opremom i mnogo WiFi rutera, sistem bi mogao da se približi viđenju koje pružaju rengentski zraci.
Čini se da su Woodbridge i Chetty specijalisti za pasivni radar: Oni su očigledno prvi istraživači koji su izgradili radarski sistem koristeći softverski definisani radio zupčanik, i takođe su napravili isti trik sa pasivnim WiFi radarom koristeći WiMAX, koji verovatno dopušta detekciju u mnogo širem opsegu.
