naslovna visejezgarni procesori u automatizacionoj opremi baza znanja obrada signala automatika.rsIndustrijski sistemi su tradicionalno građeni kao skupovi odvojenih platformi, gde je svaka platforma radila pod svojim operativnim sistemom i na nezavisnom hardveru. Ovakvu organizaciju zahtevale su kritične aplikacije, kako bi uspele da odgovore brzo i predvidivo u real-time zadacima. Međutim, takva izolacija hardvera donela je značajne troškove u pogledu prostora, veće zagrevanje, a samim tim i veću potrošnju energije, kao i potrebu za kompleksnijim upravljanjem proizvodnim pogonom.

 Višejezgarni procesori (MCP – Multi-Core Processor) mogu da konsoliduju različite funkcionalne zahteve automatizovanih sistema, kao što su upravljanje, bezbednost, vizualizacija, mrežna bezbednost, sve to na jednoj ploči. Na primer, razmotrimo jedan hard real-time proces kao što je operacija sklapanja pomoću robotske ruke. Korišćenjem MCP, zadaci upravljanja kretanjem robotske ruke se mogu obrađivati na jednom jezgru MCP-a, dok drugo jezgro može pod Microsoft Windows sistemom, osvežavati ekran HMI-a (Human-Machine Interface) i povezivati čitav sistem sa industrijskim eternetom. Ovakav scenario je opšteprihvaćen danas, zahvaljujući prednostima embedded sistema, koji prethodne razdvojene platforme sada objedinjuju u jednu.
Evo još nekih razloga zašto se višejezgarni procesori primenjuju u industrijskim sistemia:
  • Granični determinizam, kako bi se ostvarilo predvidivo ponašanje, što je uslov za hard real-time automatizovanih sistema. Brži CPU ciklus može da poveća količinu “posla” koji se uradi u zadatom vremenu ciklusa, međutim granični determinizam je i dalje neophodan kako bi se obezbedilo da stabilan i precizan sistem može biti razvijen bez obzira na računarske performanse tog sistema. Granični determinizam na taj način osigurava da se real-time zadaci izvršavaju sa garantovanom, ponavljajućim real-time odzivom.
  • Namenska jezgra koja rade sa specifičnim operativnim sistemima pozitivno utiču na kašnjenja prilikom prekida, u poređenju sa tradicionalnim platformama koje moraju da dele CPU nedeterminističkim zadacima. Sa mogućnošću garantovanja manje latencije prilikom prekida, unapređuju se real-time performanse upravljačke petlje.
  • Smanjenje clock jitter-a. MCP daje mnogo bolje performanse u pogledu clock jitter-a. U sistemu gde jitter postaje značajan procenat vremena ciklusa, negativno utiče na stabilnost i kvalitet upravljačkog algoritma. Ovo posebno može doći do izražaja kod prirodno nestabilnih sistema, kao što su kontroleri kretanja.
  • Prošireni resursi skaliranja. Podešavanjem procesora digitalnih signala da rade na namenskom jezgru MCP-a, stiče se prednost u dobijanju proširenih resursa kojima se lakše skalira više složenih algoritama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.