Da li hidroelektrane širom Balkana ugrožavaju životnu sredinu?

 Na prostoru Balkanu, više od jedne trećine od oko 2,800 planiranih novih brana, nalaze se na zaštićenim područjima, ugrožavajući reke i biodiverzitet.

 Najviše hidroelektrana u Evropi, podignuto je upravo na području zapadnog Balkana, a to sve dovodi do mogućeg nestajanja planinskih reka i gubitka biodiverziteta. Oko 2,800 novih brana protezaće se od Slovenije do Grčke, od kojih će 37% njih biti izgrađeno na zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi ili ”Natura 2000” lokacije. Teška mašinerija već preusmerava nove rečne tokove na 187 građevinskih lokacija, u poređenju sa samo 61 u 2015. godini. Većina ovih lokacija nalazi se na planinskom terenu, što katastrofalno utiče na samu prirodu, mnoge vrste riba i insekata.

 Nova vrsta ribe, Isoperla Vjosae, ove godine je otkrivena u albanskoj čuvenoj reci, inače poslednjoj divljoj reci u Evropi, Vjosi. Naučnici opisuju Vjosu kao izuzetno jedinstven i dinamičan ek-raj za mnoštvo vodenih vrsta, koje su nestale širom Evrope. Nažalost, očekuje se da će većina ovih održivih zajednica nestati, kao rezultat projektovanih brana hidroelektrane.

 Damian Gjiknuri, albanski ministar energetike, izjavio je da će dve planirane mega-brane na ovoj reci, omogućiti prolazak ribe preko ”obilaznica” odnosno ribljih traka. Kaže da su ovi projekti zasnovani na najboljim ekološkim praksama, koje se danas primenjuju, radi minimiziranja efekata visokih brana na cirkulaciju vodenih vrsta.

  Ove dve elektrane generišu manje od 10 MW energije, tako da ne zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu. Međurtim, pored vodenog života, mega-brane mogu takođe ugroziti i ljude. Do sada su zabeležena i nekoliko smrtna slučaja, vezana za rad na samim hidroelektranama, i čak desetine hapšenja povezanih sa projektima hidroelektrana u Albaniji.

 Albanija danas ima 81 branu u izgradnji, a Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina imaju zajedno 71 izgrađenu hidroelektranu, a za Srbiju postoji još preko 800 projekata ”na crtanju”. Iz albanske vlade dolaze informacije da o posvećenosti proglašenju Nacionalnog parka na delu Vjosa reke, uzvodno od planirane brane Kalivaci, kako bi sprečili dalje širenje hidro izgradnje, koja bi trebalo da bude visoka do 50 metara.