Kirhofove zakone predstavljaju dve jednačine koje opisuju odnos struje i napona u električnim kolima. Prvi ih je opisao Gustaf Kirhof, u 19.veku, a one su nastale daljim izvođenjem Omovog zakona. Imaju široku primenu u elektrotehnici i nazivaju se Kirhofovim pravilima ili Kirhofovi zakonima.

Prvi Kirhofov zakon

 Prvi Kirhofov zakon naziva se još i Kirhofov strujni zakon i glasi: zbir struja koje ulaze u čvor je jednak zbiru struja koje izlaze iz tog čvora.

 Kada imamo stalno strujno polje raspored električnih naelektrisanja u prostoru je vremenski nepromenljiv a na mesto pokretnih naelektrisanja koja napuste svoje mesto dolazi ista količina novih pokretnih naelektrisanja. Količina naelektrisanja koja se uđe u čvor mora da bude jednaka količini koja za isto vreme otekne iz čvora.

 Zakon kontinuiteta za naelektrisanje glasi:

                                                                 Q1 + Q4= Q2 + Q3

 Ako ovu jednačinu relaciju podelimo sa vremenom t dobijamo sledeće:

I1+I4 = I2 + I3

Jednačina koja opisuje Prvi Kirhofov zakon glasi:

 Napomena: Prvi Kirhofov zakon je važeći samo ukoliko je ukupno naelektrisanje Q konstantno u razmatranom opsegu.

Drugi Kirhofov zakon

 Drugi Kirhofov zakon naziva se još i Kirhofov naponski zakon i glasi: suma svih napona u konturi je jednaka nuli.

V1 +V2 +V3 + V4 = 0

 U svakoj konturi električnog kola zbir napona na svim otporima jednak je zbiru svih elektromotornih sila u toj konturi. Ovo postaje jasnije kada se sagleda da je polaritet napona na otporima suprotan polaritetu izvora napona, pa zbir daje nulu.

Jednačina koja opisuje Drugi Kirhofov zakon glasi:

 Ovaj zakon se zasniva na jednom od Maksvelovih jednačina (Maksvel – Faradejev zakon indukcije) u kome se navodi da je pad napona oko jedne zatvorene konture jednak stopi promene fluksa koji seče tu konturu. Vrednsot fluksa zavisi od zahvaćene oblasti konture i jačine magnetnog polja. Drugi kirhofov zakon kaže da je vrednost napona te konture jednaka nuli.

 Napomena: Drugi Kirhofov zakon se zasniva na pretpostavci da ne postoji promenljivo magnetno polje koje utiče na zatvorenu konturu, što nije primenljivo na naizmenična kola.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.