U ekspanziji istraživanja u Evropi na polju robotike došlo se do zaključka da je robote moguće praviti u bilo kom obliku za svaku moguću aplikaciju koja bi čoveku mogla pasti na pamet, pa ipak naučnici i dalje pre svega bivaju oduševljeni humanoidnim robotima. U Evropi, kao i u ostatku sveta, u toku je veliki broj istraživanja na polju robotike, koji se u Evropi odvijaju velikim delom u okviru EURON-a (European Network of Robotic Research), mreži koju finansira Evropska unija i koja završava svoj rad tokom 2008. godine.
Ljudi kao što je Bil Gejts veruju da će do 2025. godine svako domaćinstvo imati svog robota, a njihov razvoj poredi se sa početkom razvoja personalnih računara. Tuce istraživačkih projekata objedinjenih u okviru EURON-a predstavljaju vrhunska dostignuća na polju robotike i uvid u to kako će njihova budućnost izgledati.
Na prvi pogled humanoidni roboti nemaju mnogo smisla s obzirom da je robote moguće praviti u mnogo različitih varijacija koje su mnogo bolje prilagođene njihovoj aplikaciji, a istovremeno ovaj tip robota ima zbog svoje konstrukcije velikih problema sa održavanjem ravnoteže i pokretima, pa ipak istraživači ostaju i dalje opčinjeni humanoidnim robotima. Ovo je zanimljivo i sa kulturološke strane jer Evropljani i Amerikanci preferiraju da im roboti ipak izgledaju kao mašine i ne dopadaju im se humanoidni roboti, za razliku od Japanaca koji im daju prednost nad prvima.
Roboti dizajnirani da nalikuju ljudima predstavljaju poseban izazov u inženjerstvu što se vrlo često smatra dovoljnim razlogom da bi se na njima
dalje radilo i da bi se tehnologije potrebne za njihovo unapređivanje dalje razvijale. Takođe, robusan i pouzdan humanoidni robot bi možda bio i bolja solucija za korišćenje u svetu prilagođenom ljudima.
Reem-A je jedan od dizajniranih humanoidnih robota, napravljen u prirodnoj veličini, koji može da prepoznaje česta pitanja i komande, drži jednostavne objekte ili se zaustavlja na svom putu ukoliko naiđe na prepreku. Njegove noge su dizajnirane da budu posebno stabilne, a pobedio je na RoboCup-u 2006. godine, manifestaciji koja predstavlja robotsku Olimpijadu. Može čak da igra i šah.
ARMAR je verzija prilagođena kućnim poslovima, prilagođena posebno za kuhinjske poslove kao što je otvaranje vrata mašine za sudove, punjenje iste prljavim sudovima i zatvaranje njenih vrata pre nego što će je uključiti. Naravno, ljudi ove poslove obavljaju značajno efikasnije, ali je i ovo svakako značajan korak ka automatizaciji kućnih poslova koje ljudi uglavnom gledaju kako da izbegnu.
Maggie je dizajnirana na Carlos III Univerziteta u Madridu da bi bila društveni robot. Ima prijatan izgled, pomalo nalik žabi iz crtanih filmova i može da prepoznaje govor kao i da sama govori. Takođe, pokušava da prepozna gestove i dodir preko tač panela na telu.
Isti istraživački tim je napravio i RH1, pomalo debeljuškastu preteču C3PO-a koji se proslavio zahvaljujući „Zvezdanim ratovima“.
Istraživači iz ovog tima su uspeli da naprave humanoidne robote koji poseduju različite ljudske osobine pored toga što treba izgledom da budu nalik ljudima.
Jedan od najvećih problema je implementacija socijalne inteligencije kod robota, jer je ljudi stiču nesvesno i nesvesno na njenom poboljšanju rade, pa je jako teško formirati algoritme koji bi pokrili ponašanje robota kada je ovo u pitanju. S druge strane fizička manipulacija je nešto što ljudi rade svesno, pa je implementacija ovog aspekta kod robota bila relativno laka.
Naučnici smatraju da će ovakav razvoj na polju robotike dovesti do toga da jednog dana u domaćinstvima imamo robote koji značajno doprinose domaćinstvu izvršavajući veliki broj poslova u okviru njega i istovremeno praveći društvo ljudima, kao i vodeći računa o njima, posebno u slučaju starijih osoba ili male dece.
