U ovom tekstu prvo će ukratko biti predstavljen softverski paket LabVIEW, a zatim i DSC softverski modul za LabVIEW. Cilj ovog teksta je da se čitalac upozna sa mogućnostima LabVIEW softverskog paketa i njegovog softverskog dodatka za izradu SCADA aplikacija i uvidi prednosti koje ovakva razvojna platforma donosu u odnosu na standardne SCADA softverske pakete.

 

Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na promeni parametara optičkog signala sa promenom fizičke veličine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, već samo optičke. Zato se često nazivaju i optički senzori. Kod optičkih senzora je postignuto: galvansko odvajanje, zaštita od šumova, mogućnost merenja fizičkih veličina, kako u oblasti malih tako i u oblasti velikih vrednosti, standardizacija izlaznog signala, visok kvalitet statičkih i dinamičkih karakteristika, itd.

 

Programski jezik C je proceduralni programski jezik, nastao 1972. godine. Autor jezika je Denis Riči, a nastao je u istraživačkom centru Bell Laboratories u Nju Džersiju za potrebe operativnog sistema UNIX. Proslavivši se svojom brzinom, postao je jezik izbora za mnoge buduće projekte, poput različitih verzija Windows-a i UNIX-a, ali i u aplikativnom programiranju za mnogobrojne aplikacije tokom decenija. I danas se koristi u velikoj meri, prvenstveno za sistemsko programiranje.

 

 

Serijski port je tzv. puni dupleksni, što znači da predaja i prijem mogu da teku istovremeno. Prijemni deo serijskog porta je dopunjen jednim paralelnim registrom, u koji se iz prijemnog pomeračkog registra automatski upisuje bajt koji je preko RxD nožice upravo pristigao na port. To omogućava da se odmah nastavi prijem sledećeg bajta. Pošto postoji samo jedan takav prijemni (hold) registar, ako se bajt ne pročita do kraja prijema sledećeg, tada se primljeni bajt nepovratno gubi.

 

Asembler je programski jezik koji mašinski jezik specifične procesorske arhitekture predstavlja u ljudima čitljivom obliku. Iz toga proizilazi da svaka procesorska arhitektura posjeduje svoj asembler. Programi napisani u asembleru se odlikuju mogućnošću slanja direktnih komandi procesoru kao i iskorišćavanju celog dijapazona arhitekture. Pošto rade na nivou mašinskog koda, mnogo su manji i brži od programa napisanih u nekom konvencionalnom programskom jeziku. U ovom članku nam je bila želja da čitaoce upoznamo sa principima asemblerskog programiranja na arhitekturi Intel 8051.

 

Da bi se proširila klasa signala čiju je frekvencijsku reprezentaciju moguće definisati preko matematičkih funkcija uvedena je Laplace-ova transformacija, isto tako, u  analizi i sintezi sistema uopšte, pojavljuje se problem rešavaja diferencijalnih jednačina.  Analiza ponašanja linearnih dinimičkih sistema sa koncetrisanim i vremenskim nepromenljivim parametima se svodi na problem rešavanja  odgvarajućeg sistema linearnih diferencijalnih jed. sa konstantnim koeficijentima. Rešavanje ovih jednačina se pojednostavljuje primenom Laplace-ove transformacije.

Audiopojačavači klase D se razlikuju od ostalih klasa jer rade na potpuno drugačijem principu. Ovu vrstu pojačavača nazivaju i "digitalni" pojačavači, zbog samog oblika signala, iako se pod digitalnim pojačavačima smatraju sklopovi koji pojačavaju digitalni signal. Pojačavači klase D se baziraju na široko-impulsnoj modulaciji. Trajanje poluperioda pravougaonog signala zavisi o vrednosti analognog nisko-frekventnog signala. Na izlazu iz modulatora se nalazi pravougaoni signal sa samo dve vrednosti.

 

 

Infracrveni senzori koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u okruženju i izvora toplote. Princip merenja udaljenosti do objekta se zasniva na merenju upadnog ugla reflektovanog infracrvenog zraka. Postoje analogni i digitali senzori. Analogni senzori na izlazu daju kontinualan napon u zavisnosti od daljine objekata, dok digitalni imaju u sebi A/D konvertor koji konvertuje analogni signal u digitalni i tako je lakše prilagodljiv mikrokontrolerima.

 

Potrošnja sistema javnog osvetljenja i troškovi  održavanja  istog  svakako  čine  bitnu stavku  u  budžetu  lokalnih  samouprava.  Retki su kod nas primeri gde su sprovodeni  ozbiljniji  pokušaji  optimizacije  sistema  javne  rasvete koji bi otišli dalje od osnovnih mera:  promene  tipa  izvora  električnog  osvetljenja  ili  tipa  svetiljki.  Činjenica  je  da  su  sistemi  javne  rasvete  u  Srbiji  mahom  neefikasni  i  neoptimizovani  i  da,  shodno  tome,  predstavljaju  ogroman  potencijal  kada  je  ostvarivanje ušteda u pitanju.

 

Kako izvora energije ima sve manje, a energenti postaju sve skuplji javila se opšta potreba za inteligentnim upravljanjem potrošnjom energije. Uprkos ovom izazovnom stanju, naš sistem za upravljanje potrošnjom energije za WinCC omogućava dugotrajnu efikasnu eksploataciju energenata zahvaljujući optimalnom nadzoru i kontroli.