Holov efekt otkriven je još 1879. godine.  Njegova praktična primena postaje sve izrazitija zahvaljujući postojanju odgovarajućih poluprovodničkih materijala. Isto kao magnetorezistivni senzori, senzori na bazi Holovog efekta spadaju u red specijalnih elektromagnetnih senzora. Holov efekat nastaje kada se poluprovodnik kroz koji teče struja unese u magnetno polje.

 

 

U jednom od prethodnih tekstova opisane su karakteristike i načini upotrebe mreža sa optičkim vlaknima. U ovom tekstu ćemodati pregled standardizovanih sistema i mreža sa optičkim vlaknima. Optički sistemi i mreže počinju da se koriste u svim aplikacijama u kojima su se do sad koristili bakar i mikrotalasi. Sa izuzetkom pasivne zvezde i nekih CATV sistema, to su uglavnom point-to-point optičke topologije.

 

LVDT (Linear Variable Differential Transformer) senzori spadaju u grupu elektromehaničkih pretvarača koji pretvaraju mehanički pravolinijski pomeraj u odgovarajućielektrični signal. Oni se primenjuju za detekciju linearnih pomeraja, najčešće u opsegu od reda nanometara do 5 cm. To su robusni i pouzdani senzori sa tačnošću i do ±0,25% opsega.

 

 

U ovom tekstu ćemo se upoznati sa karakteristikama i načinima primene optičkih kablova. Kod optičkih kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan način prenošenja podataka jer se optički kablovi ne mogu prisluškivati, a podaci su bezbedni od krađe. Takođe, kablovi od optičkih vlakana ne podležu električnim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala duž kabla i podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostim.

Productivity3000^® - Programmable Automation Controller je najnovija generacija industrijskih kontrolera kompanije AutomationDirect , koja objedinjuje sve napredne osobine i mogućnosti PC-baziranog upravljačkog sistema sa najboljim mogućnostima klasičnog PLC-a. Productivity3000 je modularni rek bazirani sistem koji može imati preko 115.000 I/O linija uključujući tu lokalnu, ekspanzione i udaljene baze. Sistem obuhvata kompletnu ponudu digitalnih, analognih i I/O modula specijalne namene.

U ovom tekstu prvo će ukratko biti predstavljen softverski paket LabVIEW, a zatim i DSC softverski modul za LabVIEW. Cilj ovog teksta je da se čitalac upozna sa mogućnostima LabVIEW softverskog paketa i njegovog softverskog dodatka za izradu SCADA aplikacija i uvidi prednosti koje ovakva razvojna platforma donosu u odnosu na standardne SCADA softverske pakete.

 

Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na promeni parametara optičkog signala sa promenom fizičke veličine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, već samo optičke. Zato se često nazivaju i optički senzori. Kod optičkih senzora je postignuto: galvansko odvajanje, zaštita od šumova, mogućnost merenja fizičkih veličina, kako u oblasti malih tako i u oblasti velikih vrednosti, standardizacija izlaznog signala, visok kvalitet statičkih i dinamičkih karakteristika, itd.

 

Programski jezik C je proceduralni programski jezik, nastao 1972. godine. Autor jezika je Denis Riči, a nastao je u istraživačkom centru Bell Laboratories u Nju Džersiju za potrebe operativnog sistema UNIX. Proslavivši se svojom brzinom, postao je jezik izbora za mnoge buduće projekte, poput različitih verzija Windows-a i UNIX-a, ali i u aplikativnom programiranju za mnogobrojne aplikacije tokom decenija. I danas se koristi u velikoj meri, prvenstveno za sistemsko programiranje.

 

 

Serijski port je tzv. puni dupleksni, što znači da predaja i prijem mogu da teku istovremeno. Prijemni deo serijskog porta je dopunjen jednim paralelnim registrom, u koji se iz prijemnog pomeračkog registra automatski upisuje bajt koji je preko RxD nožice upravo pristigao na port. To omogućava da se odmah nastavi prijem sledećeg bajta. Pošto postoji samo jedan takav prijemni (hold) registar, ako se bajt ne pročita do kraja prijema sledećeg, tada se primljeni bajt nepovratno gubi.

 

Asembler je programski jezik koji mašinski jezik specifične procesorske arhitekture predstavlja u ljudima čitljivom obliku. Iz toga proizilazi da svaka procesorska arhitektura posjeduje svoj asembler. Programi napisani u asembleru se odlikuju mogućnošću slanja direktnih komandi procesoru kao i iskorišćavanju celog dijapazona arhitekture. Pošto rade na nivou mašinskog koda, mnogo su manji i brži od programa napisanih u nekom konvencionalnom programskom jeziku. U ovom članku nam je bila želja da čitaoce upoznamo sa principima asemblerskog programiranja na arhitekturi Intel 8051.